Kupovina nekretnina u Crnoj Gori

Takav stav zauzela je Uprava za nekretnine, a direktor Mićo Orlandić, svim područnim jedinicama ovog organa u Republici prosledio je dopis, tačnije nalog, da se prilikom donošenja rešenja o upisu prava svojine stranim fizičkim licima ne dozvoli prevođenje zemljišta u vlasništvo. Rukovodeći se takvim uputstvom, službe katastra u crnogorskim opštinama donose rešenja po kojima stranci postaju vlasnici kuća, ali ne i placeva ili dvorišta na kojem su objekti sagrađeni! Prema takvim rešenjima, prodavci (iako je kupoprodajnim ugovorima precizirana i prodaja dvorišta zajedno sa kućom) ostaju vlasnici zemljišta.

Ovakav stav, koji je zbunio i same radnike katastra, Uprava za nekretnine Crne Gore zauzela je posle jedne presude Upravnog suda u Podgorici iz koje proizlazi da strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Crnoj Gori, prema odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, ne može steći pravo svojine na zemljište. Orlandić je u pismu svojim službama ukazao da do sada nisu identično primenjivane odredbe pomenutog zakona, pa su sada obavezne da se pridržavaju "pravnog stava Upravnog suda". Ta presuda je, inače, nastala posle spora koji je vođen između Uprave za nekretnine i jednog državljanina Velike Britanije.

Već prvi dani primene ove odluke otvorili su dilemu da li je ona zakonita. Advokatska udruženja, nevladine organizacije i grupe građana najavljuju pokretanje inicijative za ocenu ustavnosti odluke, utoliko pre što je doneta na osnovu Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa SFRJ, dok je ignorisan crnogorski Zakon o upisima prava na nepokretnosti, donet ove godine.
- Nije novo u Crnoj Gori da uredbe imaju veću snagu od zakona – objašnjava Sveto Marinović, vlasnik agencije za promet nekretninama "Krstaš". – Ali, zakonita ili ne, ovakva mera je jedini način da se spreči rasprodaja Crne Gore.

Pitanje je i kako će se ova izmena uslova odraziti na interesovanje stranaca za kupovinu. U agencijama procenjuju da bi sve moglo da ostane isto zbog "cake" po kojoj se zemljište ne upisuje na ime stranog državljanina, ali se ugovorom može predvideti "pravo na korišćenje" placa ili dvorišta na neodređeni vremenski period.

Šta će biti sa već ugovorenim kupoprodajama? Kupci neprevedenih nekretnina u većini slučajeva su već platili i porez na promet nekretnina koji je obračunat uz dažbine na zemljište koje, ispostavlja se, neće moći prevesti. Prema rečima Zorana Leposavića, advokata iz Bara, država ovim pokazuje i da nema ništa od priče da se ništa neće promeniti po pitanju prava državljana Srbije u Crnoj Gori.

PRAVNO NEODRŽIVO
- Ovakav stav Uprave za nekretnine, baziran na jednoj presudi Upravnog suda, čisti je apsurd i plod elementarnog nepoznavanja prava i pravne teorije – smatra Zoran Leposavić. - Pre svega, odluke suda u ovakvim situacijama nisu obavezujuće, već je neophodno tu problematiku regulisati isključivo zakonskim propisima. Uz to, državi koja hoće da bude pravno uređena ne ide u prilog da ograničava prava slobode stranim državljanima koja im garantuju važeći Ustav i zakoni.

KONFUZIJA
SLUŽBE katastra, naročito u primorskim gradovima, pretrpane su zahtevima stranaca za upis prava vlasništva nad nekretninama, koji su u proteklih nekoliko meseci priloženi uz kupoprodajne ugovore. Orlandićev dopis izazvao je konfuziju, pa načelnici područnih jedinica Uprave mahom odlažu donošenje rešenja, čekajući da se situacija izbistri.