Najlepša srbijanska ulica

Ukusi su različiti, ali je dobro da se ulice takmiče po lepoti, a ne, na primer, saobraćaju.
Novim sjajem ova ulica zablistala je pre dve-tri godine, nakon temeljne rekonstrukcije. Ulica je popločana behatonom, uvedena je savremena rasveta, a posebno su došli do izražaja mali cvetni vrtovi. Toga pre nije bilo.
Ova ulica poznata je po najstarijim zgradama u Šapcu, i praktično su one pod zaštitom države. Odnedavno iz opštinskog budžeta izdvajaju se sredstva za uređenje fasada, pa je tako zablistala Kuća Krsmanovića, zdanje skraja XIX veka, odmah do nje zgrada Kurtovića, a od starih zdanja iz republičkog budžeta uređene su fasade Policijske uprave i Okružnog suda, podignute početkom XX veka. Najviše novca utrošeno je u kompletno renoviranje zgrade Skupštine opštine Šabac, koja se pored zgrade bivše Šabačke banke jedina arhitekturom ne uklapa u ovu ulicu.
To je i danak nemaru, jer upravo na mestu gde je sedište opštine bio je Jevremov konak, zdanje kojim bi se ponosili i mnogi evropski gradovi. A Jevrem je mnogo toga učinio za Šabac, da dobije "evropski ukus". Prvi primenjen evropski urbanistički plan, prva bolnica, apoteka, krevet, prozorsko okno, i ono čime se Šapčani najviše ponose - klavir. Sve to prvo u Srbiji, dvadesetih godina XIX veka.
Ali, kako to obično i biva, nepuni vek kasnije Jevremov konak se urušavao do nebrige, i najzad je i srušen. I druga priča je slična. Nekadašnja zgrada Opštine, takođe arhitektonski vredno zdanje, na samom centru, srušeno je da bi šezdesetih godina niklo "nešto betonsko" - zgrada Šabačke banke.
Ali, ulice čine pre svega ljudi. Jevremova ulica umnogome je nalik Knez Mihailovoj, neki kažu da je i šira. Slična je i po buticima, radnjama, kafićima, jer svuda se izlozi, pisane ili svetleće reklame, moderni izlozi, ponekad s plastikom, i s pravom se postavlja pitanje žive li ovde ljudi.
Naravno da ih ima, ali sve je podređeno zaradi i izdavanju poslovnog prostora. Ono što je daleko teže uraditi je vratiti stari duh i dušu ove ulice. Nekada se ona zvala Maršala Tita i imala je korzo. Od 18 do 22 časa bio je zabranjen saobraćaj, a tada su ovde špartale na hiljade mladih. Znalo se ko je na kojoj strani - gde su gimnazijalci, učenici Učiteljske škole, "Zorkaši", studenti, a gde oni stariji, i ko šeta kojom stranom. Toga više nema. Sada đaci, studenti, mladi uopšte, izlaze tek od ponoći i to po kafićima, na obalu Save, i to traje do ranih jutarnjih sati. U Jevremovoj ulici mogu se videti šetači, ali su to uglavnom roditelji s malom decom, i oni stariji Šapčanim koji se sećaju korzoa. Izvor: www.danas.co.yu